HPV nije jedan virus, a različiti tipovi se ponašaju različito. Ovaj članak objašnjava tipove niskog i visokog rizika, zašto je izloženost obično nevidljiva, koje simptome treba proveriti i zašto je HPV testiranje uglavnom deo skrininga grlića materice, a ne opšti test za celo telo.

HPV nije jedan virus, a različiti tipovi se ponašaju različito. Ovaj članak objašnjava tipove niskog i visokog rizika, zašto je izloženost obično nevidljiva, koje simptome treba proveriti i zašto je HPV testiranje uglavnom deo skrininga grlića materice, a ne opšti test za celo telo.

Zašto je tip HPV-a važan

Jedan od najzbunjujućih delova priče o HPV-u jeste to što isti kratki naziv pokriva mnogo različitih virusa. Neki tipovi su uglavnom povezani s bradavicama. Neki tipovi su povezani s rakom. Neke infekcije prolaze tako tiho da osoba nikada ni ne sazna da su se desile. Zato razgovor o HPV-u mora biti detaljniji od pukog konstatovanja da je "HPV čest." Čest je, ali tip virusa, mesto u telu i to da li infekcija opstaje, sve to igra ulogu.

Kada je reč o seksualno prenosivom HPV-u, lekari obično govore o tipovima niskog rizika i visokog rizika. Tipovi niskog rizika nazivaju se i neonkogenim, što znači da to obično nisu tipovi koji uzrokuju rak. Tipovi visokog rizika nazivaju se onkogenim, jer dugotrajna infekcija može izazvati promene ćelija koje s vremenom mogu da se razviju u rak.

National Cancer Institute navodi 12 tipova visokog rizika: HPV 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58 i 59. Od njih, HPV 16 i HPV 18 odgovorni su za većinu rakova povezanih s HPV-om. Trenutno dostupna devetovalentna vakcina cilja sedam tipova visokog rizika koji su vezani za većinu HPV-om uzrokovanih rakova: 16, 18, 31, 33, 45, 52 i 58. Takođe cilja HPV 6 i 11, tipove niskog rizika koji uzrokuju većinu genitalnih bradavica.

Tipovi koji obično ne uzrokuju rak

Tipovi HPV-a niskog rizika i dalje mogu biti značajni, jer mogu uzrokovati vidljiva i uznemirujuća oboljenja. Genitalne bradavice mogu se pojaviti kao male izbočine, ravne lezije ili grupisani izraštaji oko genitalnog ili analnog predela. Mogu svrbeti, biti neugodne, krvariti pri iritaciji ili pak uopšte ne davati simptome. Prema smernicama CDC-a, dijagnoza se obično postavlja vizuelnim pregledom. Testiranje na HPV se ne preporučuje za dijagnozu genitalnih bradavica, jer test ne potvrđuje dijagnozu i ne usmerava lečenje bradavica.

HPV 6 i HPV 11 uzrokuju većinu genitalnih bradavica. Mogu biti povezani i s rekurentnom respiratornom papilomatozom, retkim stanjem u kome se bradavičasti izraštaji razvijaju u gornjem delu disajnog puta. To je neobično, ali pokazuje zašto "niski rizik" ne znači "beznačajan." Znači da je rizik od raka nizak u poređenju s tipovima visokog rizika.

Lečenje bradavica je dostupno. Neke terapije primenjuje sam pacijent, a neke sprovodi zdravstveni radnik. Ako se bradavice ne leče, mogu nestati, ostati iste ili narasti po veličini ili broju. Lečenje može ukloniti vidljive bradavice, ali ne leči sam virus, a bradavice ponekad mogu ponovo da se pojave, naročito u prvim mesecima nakon lečenja.

Tipovi koji mogu uzrokovati rak

Infekcija HPV-om visokog rizika obično se ne najavljuje. Osoba ne može osetiti kada počinje. Može ne biti bola, iscetka, groznice, bradavica ni vidljivog znaka. Upravo zbog toga je skrining grlića materice toliko važan tamo gde se preporučuje: može otkriti HPV visokog rizika ili promene ćelija uzrokovane HPV-om pre nego što se razvije rak.

Uporna infekcija HPV-om visokog rizika može uzrokovati promene ćelija na grliću materice, anusu, orofarinksu, penisu, vagini i vulvi. Te promene ne nastaju preko noći. Većina infekcija prolazi. Kada ne prođu, za razvoj raka obično su potrebne godine. Teški deo je to što osoba tokom tog dugog perioda može da se oseća sasvim dobro.

Različiti rakovi imaju različite obrasce simptoma. Predrako stanje grlića materice često ne daje simptome. Rak anusa može uzrokovati krvarenje, bol, svrab ili kvržicu u blizini anusa, ali ti simptomi mogu imati i uzroke koji nisu rak. Rak orofarinksa može uzrokovati dugotrajan bol u grlu, bol u uhu, promuklost, uvećane limfne čvorove, bol pri gutanju ili neobjašnjivo mršavljenje. Rak penisa može uzrokovati rane, iscedak, krvarenje, crvenilo, iritaciju ili kvržicu. Rak vulve može uzrokovati svrab, krvarenje ili kvržicu ili ranu na vulvi. Rak vagine može uzrokovati bol ili abnormalno vaginalno krvarenje. Nijedan od ovih simptoma ne dokazuje prisustvo raka, ali uporne ili neobične simptome treba lekarski pregledati.

Da li možete prepoznati izloženost?

Obično ne. Izloženost HPV-u je često nevidljiva. Partner može preneti HPV, a da ni sam ne zna da ga ima. Osoba može dobiti HPV i da se oslobodi od njega, a da to nikada ni ne primeti. Pozitivan rezultat testa na HPV ili dijagnoza bradavica obično ne govori kada je došlo do izloženosti.

Ovo je važno, jer ljudi često pokušavaju da rekonstruišu vremenski tok. Mogu dijagnozu da povežu s nedavnim partnerom, novom vezom ili teškim trenutkom u vezi. Ponekad izloženost zaista može biti nedavna, ali često se to ne može znati. HPV može postati medicinski vidljiv mesecima ili godinama nakon izloženosti. Smernice CDC-a posebno napominju da partneri obično dele HPV i da HPV ne znači da je neko od partnera imao seksualne odnose van veze.

Neke stvari ipak možete primetiti. Možete primetiti vidljive bradavice. Možete primetiti krvarenje, bol, kvržice, rane ili simptome koji traju duže nego što bi se očekivalo. Možete proveriti da li ste u skladu s preporučenim skriningom grlića materice, ako imate grlić materice. Ali izloženost u trenutku kada se desila obično ne možete primetiti.

Šta testovi na HPV mogu i ne mogu pokazati

Testiranje na HPV nije opšti test za celo telo. Koristi se uglavnom u skriningu raka grlića materice i praćenju nalaza. U zavisnosti od uzrasta, zemlje i lokalnih smernica, skrining grlića materice može uključivati Papa test, test na HPV visokog rizika ili oba. Cilj nije pronaći svaku prošlu izloženost. Cilj je identifikovati osobe s većim rizikom od predrakog stanja grlića materice, kako bi mogle biti praćene i lečene po potrebi.

Za opštu populaciju, ne postoje standardni skrining testovi za rakove orofarinksa, penisa, vagine ili vulve uzrokovane HPV-om. Takođe ne postoji standardni skrining test za rak anusa za opštu populaciju, mada neke grupe s višim rizikom mogu biti procenjene od strane specijalista. National Cancer Institute navodi da je rak grlića materice trenutno jedini rak uzrokovan HPV-om za koji postoje skrining testovi odobreni od strane FDA.

To može biti frustrirajuće, naročito za muškarce koji traže jednostavan test na HPV, a govori im se da za njih nije dostupan. Iskren odgovor je da medicina neke stvari može dobro testirati, a za neke još uvek nema dovoljno dobre metode. Upravo zato su prevencija, vakcinacija, svest o upornim simptomima i odgovarajući specijalistički pregled toliko važni.

Kako koristiti ove informacije bez panike

Saznanje da HPV može biti tih ne treba da izazove strah od svakog simptoma. Većina genitalnih smetnji, bolova u grlu, čireva u ustima, neugodnosti u analnom predelu i abnormalnih krvarenja ima uzroke koji nisu rak. Praktično pravilo je: upornost, ponavljanje i promena. Simptom koji ne prolazi, koji se stalno vraća, koji se pogoršava, koji se javlja kao kvržica ili rana ili koji vam deluje neobično za vaše telo treba pregledati.

Osobama s grlićem materice skrining treba da se nastavi čak i nakon vakcinacije protiv HPV-a, jer vakcinacija sprečava mnoge infekcije, ali ne leči postojeću infekciju i ne pokriva svaki tip HPV-a koji može uzrokovati rak. Za osobe bez grlića materice, ne postoji ekvivalentni rutinski skrining na HPV za opštu populaciju, pa svest o simptomima i vakcinacija postaju još važniji.

Šta treba zapamtiti

  • Tipovi HPV-a grupisani su prema riziku od raka: niski rizik i visoki rizik.
  • HPV 6 i 11 uzrokuju većinu genitalnih bradavica; HPV 16 i 18 uzrokuju većinu rakova povezanih s HPV-om.
  • Infekcija HPV-om visokog rizika obično nema simptome sve dok se promene ćelija ili rak ne razviju kasnije.
  • Većina ljudi ne može znati kada je došlo do izloženosti HPV-u.
  • Testiranje na HPV uglavnom je deo skrininga grlića materice, a ne opšti test za sva mesta u telu.
  • Uporne kvržice, krvarenje, rane, bol, teškoće pri gutanju ili neobični simptomi treba da budu pregledani od strane lekara.

Korišćeni izvori